Svako dete voli cirkus. To je mesto gde ljudi imaju posebne veštine, gde možete videti egzotične životinje kako rade razne trikove, smešne klovnove i šarenolike poslastice. Kada porastemo, percepcija se pomalo menja, ali za decu cirkus je jednak raju.
Šećerna vuna, kikiriki u ljusci, kokice, ušećerene jabukeopasne po zube – sve je to deo cirkuskog iskustva. Ako je verovati legendama pink limunada,koja je veoma trendi poslednjih godina, takođe je nastala u cirkusu.
Prva legenda odnosi se na Henrija E. Alota – poznatog cirkuskog menadžera i voditelja programa i ostrašćnog kockara pod nadimkom „Bunk Allen“. 1870. godine Alot je imao samo 14 godina kada je doživeo srećnu nesreću. Kao dečak koji je odrastao u cirkusu, bio je zadužen za prodavanje slatkiša i limunade kada je napravio grešku koja mu je promenila život. Da li u žurbi ili zbog nespretnosti, Alot je prevrnuo celu kutiju crvenih bombona koje su upale u ogromni bokal sveže isceđene limunade. Za samo nekoliko trenutaka, žuti napitak poprimio je jarko ružičastu boju, sličnu boji klovnovskih pantalona.
Pošto šou mora da se nastavi i nije bilo vremena da se napravi nova tura limunade, Alot je prodavao novostvorenu pink limunadu. Ljudima se toliko svidela da je prodaja limunade za tu noć, premašila sve druge za troduplo. Od tada, pink limunada bila je stalni i najprodavaniji artikal na meniju cirkusa, a potom su i ugostiteljski objekti uvideli njen potencijal.
Druga legenda o tome kako je nastala roza limunada nije nikako slatka kao prethodna. Štaviše, prilično je gadna.
Proslavljeni ukrotitelj lavova Džordž Konklin u svojoj biografiji tvrdi da je njegov brat Pit taj koji je izmislio ovo ružičasto piće 1857. godine.
Pit je u cirkusu vodio štand sa slatkišima i limunadom, a učestvovao je i kao akrobata u okviru Đeri Mabi šoua. Jednog dana, Mabi ga je zamolio da zameni klovna. Pit je bez oklevanja navukao klovnovsko odelo, odradio vrhunski šou, ali kada je zatražio platu koju je zaslužio Mabi je odbio da mu plati. Pit se naljutio, dao otkaz, pokupio svoj štand i nastavio da prati cirkus po zemlji prodavajući slatkiše i limunadu oko njega. Obzirom da više nije bilo štanda sa đakonijama unutar cirkusa, posao mu je cvetao, ali jednog dana ostao je bez vode. Red ljudi željnih limunade se povećavao, pa se uspaničeni Pit ušunjao u cirkus i otišao u šator kod svog prijatelja klovna. Klovn je upravo prao svoje pantalone u kofi vode. Pantalone su puštale vodu, tako da je ona bila krvavo crvena. Usplahireni Pit uzeo je kofu sa tom vodom i od nje napravio limunadu koja je dobila jarko rozu boju i poslužio je gostima koji su bili oduševljeni njenom bojom, srećom ne znajući odakle je ona potekla.
Realno, mnogo više nam se sviđa priča o slatkišima koje upadaju u limunadu, nego o limunadi sa prljavom vodom. Ipak, treća verzija je možda čak i najuverljivija, mada o njoj nema pisanih zapisa.
Kada je limunada stigla u Evropu, njeni stanovnici su počeli da eksperimentišu sa ukusima, pa su joj dodavali maline i jagode, kao i lubenicu. Svo ovo voće u kombinaciji sa žutom, daje pink boju limunadi, pa je verovatno najprostija priča i najistinitija.
_s_600x400.jpg)
