Da li su INSEKTI rešenje za globalnu krizu hrane? Ovaj naučnik tvrdi da jesu

Pre jedne decenije, francuski poljoprivredni naučnik Antoan Hubert, učio je decu kako da naprave svoje farme crva tako što koru od banane ubace u kutiju sa crvima i recikliraju njihov otpad. On kaže da je to bila zabavna lekcija iz eko farminga.

Sada su Hubertovi crvi izmileli na veliku scenu, sa potencijalom da imaju ogroman uticaj na globalnu industriju vrednu oko 500 biliona dolara godišnje: hranu za životinje.
Hubertova start up kompanija, pod nazivom Ÿnsect, bavi se masovnom proizvodnjom  larvi crva brašnara, a zatim ih pretvara u visokoproteinsku hranu za životinje i ribu koje ljudi i njihovi ljubimci konzumiraju.

- Poslednji put kada se nešto slično osmislilo, bile su to farme riba u Norveškoj i Aziji, a od tada je prošlo 60 godina. Ovo je totalno novi lanac vrednosti, koji može da napravi revoluciju u proizvodnji hrane – kaže Hubert.

Iako potencijalno veoma koristan, proces proizvodnje hrane za životinje od crva je veoma gadan. Plastični poslužavnici koji sadrže milione migoljećih crva smenjuju se na pokretnoj traci. Tu se odvajaju po veličini i zrelosti, a potom se tretiraju parom, izvlači se ulje iz njih, a njihova tela se pretvaraju u prah.
- Ovo je super protein. Uzgajani lososi i pastrmke koji su se hranili ovom hranom narasli su 35% veći, u odnosu na one ribe koje su hranjene tradicionalnom ribljom hranom. Takođe su mnogo zdraviji – tvrdi Hubert.

Ukoliko Hubertova ideja zaživi, svetska populacija bi mogla da postane mnogo zdravija. Uprkos popularizaciji organske hrane, malo nas se zapita šta jedu životinje koje koristimo u svojoj ishrani.

Statistike su vrlo zabrinjavajuće. Skoro polovina svestske obradive površine koristi se za uzgajanje useva da bi se nahranila stoka i živina – skoro 45% od toga potroši se samo na hranjenje kokošaka i pilića.
Kada se uzme u obzir i emisija štetnih gasova koje poljoprivreda stvara, uticaj na životnu sredinu je alarmantan.

 Ne treba biti naučnik poput Huberta da biste primetili krizu oko proizvodnje hrane koja se sve više razvija. Rastuća srednja klasa jede sve više mesa, a ljudska populacija se drastično povećava. Predviđa se da će za 25 godina biti oko 10 milijardi ljudi na svetu, resursi će biti iscrpljeni, a već sada nam nestaje obradive površine neophodne za poljoprivredu.

Hubertov odgovor su insekti. On veruje da će biti potrebne decenije da ljudi uvrste insekte u svoju ishranu, možda i duže, a verovatnije nikad.
Zato on smatra da je rešenje da se bar životinjska hrana pravi od insekata koji su odličan i prirodan izvor proteina.

Hubert je kompaniju Ÿnsect pokrenuo 2012. godine i od tada sakupio 43 milona subvencija, od kojih je i francuska vlada investirala veliki deo, prepoznavši značaj njegove ideje.
Obzirom da je njegova fabrika još uvek u test fazi, ona proizvodi samo 220 tona hrane od crva godišnje. Hubertov desetogodišnji plan je da otvori 15 fabrika širom sveta i poveća proizvodnju na 1 milijardu tona, što bi donelo profit od oko 5 biliona dolara godišnje.

Nikolas Bernadi, direktor lanca La Boulangerie kafea i Shaw ­Bakers i član upravnog odbora Ÿnsect-a, kaže da ova kompanija ima veliku prednost u odnosu na tradicionalne poljoprivredne kompanije – može da proizvede veliku količinu proizvoda sjajnog kvaliteta na relativno malom prostoru, što je veliki kontrast u odnosu na prostrane plantaže soje i kukuruza koji su trenutno neophodni za hranjenje stoke i živine.

- Nikada nisam video fabriku koja je tako efikasna. Ovo je budućnost koja bi mogla da spase čovečanstvo – rekao je Bernadi.