HOĆE LI SE VIŠE DOGOVORITI: Kardiolozi sada tvrde da ćete živeti duže ako jedete MASNO

Tvrdnje koje su kolale decenijama o tome kako treba izbegavati masnu hranu, sada izgleda padaju u vodu. Po novim saznanjima, masna hrana ne samo da ne skraćuje život već ga i produžava.

Studija objavljena u časopisu Lanset vršila je anketu među 135.000 ljudi iz raznih delova sveta i utvrdila da su oni koji su izbacili masnoće iz svoje ishrane zapravo imali kraći životni vek od onih koji se nisu uzdržavali od masnoća.

Do sada se verovalo da su zasićene masti glavni uzrok povećanja nivoa holesterola i srčanih oboljenja, a izgleda da stvari nisu tako crno bele.
Naime, naučnici su došli do zaključka da osobe koje iz svoje ishrane izbace masnu hranu često je zamene nečim još gorim – ugljenim hidratima. One imaju tendenciju da jedu mnogo više hleba, pirinča i testenine, pa tako u organizam ne unose bitne enutrijente.

Ova studija koju su sproveli kanadski naučnici pokazala je da da je među onima koji su konzumirali rafinisane šećere i suhomesnate proizvode, odnosno mesne prerađevine rizik od preuranjene smrti bio veći za 28 odsto.

Rezultati istraživanja kanadskih naučnika predstavljeni su na kongresu Evropskog udruženja kardiologa održanom u Barseloni.

"Već decenijama se smernice zdrave ishrane fokusiraju na smanjenje masnoća i zasićenih masnih kiselina, ali organizmu su potrebne masnoće... u njima su vitamini i esencijalne kiseline koje imaju vrlo važnu ulogu za organizam. Kada unos masnoća smanjite na najniži nivo, lišavate organizam svih tih važnih minerala", rekla je doktorka Mašid Drgan, vođa studije i naučnica na Univerzitetu Mekmaster.

Što laički rečeno znači da je jesti meso potpuno zdravo, čak i poželjno, a da su ugljeni hidrati ti koji nas polako ubijaju. Meso je puno dobrih masnoća koje su našem telu potrebne, dok suhomesnate proizvode i mesne prerađevine treba izbegavati u širokom luku.

Nisu baš otkrili toplu vodu, pošto svi znamo da proizvodi poput pašteta i viršli nikako nisu zdravi, a da suhomesnati proizvodi sadrže gomilu aditiva i konzervanasa.

Ipak, to jeste kontradiktorno dosadašnjim tvrdnjama naučnika da meso treba da se jede u ograničenim količinama i da neke vrste poput svinjetine potpuno treba izbegavati.
Setimo se samo na kakvu je osudu stavljena hrono ishrana kad se pojavila koja se bazira na većem unosu proteina (samim tim i mesa),  da bi posle samo par godina naučnici propagirali upravo taj vid ishrane – više mesa, što manje ugljenih hidrata.

Naučnici izgleda nikako ne mogu da se dogovore među sobom i stalno menjaju šta treba jesti, a šta ne. Kao što su ugljeni hidrati sada razapeti, tako je pre njega bilo i meso i samo je pitanje dana kada će neko sprovesti studiju i zaključiti da su ugljeni hidrati ustvari dobri.