KRALJICA SLATKIH PITA: Priča o ukusnoj baklavi

10/04/2018

Zanimljivosti

Baklava

Sočna i slatka baklava, vekovima je omiljeni slatkiš na našim prostorima. Delikates orijenta došao je sa osmanlijskim osvajanjima, alije našao svoj put u tradiciju naših naroda i tu je ostao do dana današnjih. U nekim krajevima, nezamislivo je napraviti slavlje bez ove poslastice.
Baklava ima više naziva, u zavisnosti iz koje zemlje dolazi, ali isti način pripreme i sličan slasan ukus.

Istoričari ne mogu tačno da utvrde kada je baklava preuzela primat najpopularnijeg slatkiša u Srbiji. 1660. godine, ,čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominje, među domaćim specijalitetima,i beogradsku baklavu, što znači da se ona već uveliko spremala u srpskim domaćinstvima. Po njegovim zapisima pravljena je neka vrsta baklave, velika kao točak od kola, a savijana „od hiljadu jufki", razvijenih od nišeste (skroba) i čistog belog brašna sa mladim maslom i bademima, „tako da bude vrlo slatka, velika i krhka".

Baklava

Ipak, baklava datira još dalje od Osmanlija i po nekim izvorima pripremana je još u 8. veku pre nove ere, po načinu starih Asiraca. Prve baklave pravili su tako što su stavljali između više tanjih listova hlebnog testa, seckane orahe, pistike i med i to pekli u svojim primitivnim pećima. Pretpostavlja se da su je onda grčki trgovci preneli u Grčku gde je počela da se sprema u modifikovanijoj varijanti. Grci su koru za baklave razvijali i dobiljali tanku podlogu debljine lista, koja nije bila ni nalik tvrdoj asirskoj kori.
Baklavu svojataju i Jermeni, koji su u listove kore dodavali karanfilić i cimet. Arapi su dodavali ružinu vodicu i kardamom, tako da se recept menjao od države do države. Današnja varijanta sa mnogo tankih jufki najverovatnije je nastala, posle 16. veka, u carskim kuhinjama Topkapi saraja.

Srpska baklava sa dvora proklete Jerine opšte je poznata, a postoje tvrdnje da se njen recept i dalje čuva u manastiru Svete Trojice u Pljevljima.

U arapskom Kuvaru čuvenog al-Bagdadija (iz 1226) pominje se jedna poslastica po načinu pripremanja veoma slična baklavi, ipak najstariji poznati recept za neku vrstu proto-baklave nađen je u kineskom kuvaru iz 1330. godine. Današnja varijanta sa mnogo tankih jufki najverovatnije je nastala, posle 16. veka, u carskim kuhinjama Topkapi saraja.

Baklava

Inače, sama reč baklava potiče iz staroturskog jezika, ali njeno poreklo ne može da se tačno utvrdi.

Univerzalni recept za pravljenje baklave ne postoji - postoje samo mnogobrojne regionalne varijante. Ča se i oblici sečenja razlikuju od mesta do mesta, ali se najčešće seče na trouglove.

U Turskoj se, inače, baklave nose na poklon, kao znak poštovanja, kada se ide na neki veseli događaj ali i kao podrška saučestvuje u tuzi i muci.
Kod nas je baklava čest gost svadba, krštenja, ali i slava. Neki je tradicionalno prave za Božić i Uskrs. U Vojvodini se pravi slatka čestnica koja ukusom veoma podseća na baklavu i u koji se stavlja para kao i u slanoj česnici.

Iako se tačno ne može reći odakle je došla i kada, bitno da je tu i da nam svojim divnim ukusom zaslađuje život.

Ostale aktuelnosti

kuvana jela za poneti dostavu
plus

Kuvana jela za poneti - dostava kuvanih jela Novi Beograd

Kategorija: Posetili smo

09.11.2021

Dostava kuvane hrane Novi Beograd Ukoliko vam je potrebna dostava kuvanih jela za Novi Beograd na pravom ste mestu. Predstavljamo vam "Kuvana jela iz zemlje...

restoran za proslave do 50 ljudi
plus

Restorani za proslave do 50 ljudi u Beogradu (2024)

Kategorija: Zanimljivosti

17.12.2020

Ukoliko ste u potrazi za restoranom za proslave do 50 ljudi ili do 100 ljudi na pravom ste mestu. Predstavljamo vam 2 restorana na Novom Beogradu koji mogu...

restoran dva jelena 36
plus

Pravi srpski brend: Najbolji beogradski restorani sa tamburicom i tradicionalnom srpskom kuhinjom

Kategorija: Novosti

16.10.2020

Godinama unazad srpska prestonica važi za jednu od najboljih mesta za uživanje u odličnoj hrani i pravoj tradicionalnoj muzici. Brend "srpske kafane" učino...