Označavanje potpuno iste hrane kao “grickalica” umesto kao “obrok” navodi ljude da kasnije tokom dana jedu veće količine hrane, pokazala je nova studija.
- Kada mislimo o tome da dobro jedemo, obično se baziramo na nutrijativne sastojke hrane, ali naša studija pokazala je da na to mišljenje i te kako utiče način na koji je hrana obeležena i prezentovana - kaže koautorka studije i profesorka psihologije i zdravlja, Džejn Ogden.
Njihovu premisu da je obeležavanje hrane bitno, testirali su na dve grupe žena. Svaka grupa od po 20 žena dobila je istu količinu paste, ali u različitom pakovanju. Jedna grupa dobila je pastu u plastičnoj posudi sa plastičnim priborom i nalepnicom “grickalica” i jela je stojeći, dok je druga grupa pastu dobila posluženu na stolu na keramičkom tanjiru i sa metalnim posuđem, obeleženu kao “obrok”.
Tip, ukus ikoličina paste je bila potpuno ista, samo se način prezentovanja i obeležavanja razlikovao.
Pošto su pojele pastu, žene su zamoljene da probaju i ocene razne vrste grickalica. Poenta ovog dela istraživanja bazirala se na tome da vide koliko one još mogu da pojedu i da li će se rezultati razlikovati kod žena koje su jele pastu kao “grickalicu” i “žena koje su jele pastu obeleženu kao “obrok”.
Rezultat je pokazao da ima velike razlike. Naime, žene koje su jele pastu kao užinu pojele su mnogo više grickalica i druge hrane kasnije u toku dana – ukupno 50% više hrane od žena koje su pastu jele kao obrok.
- Samo nazivanje hrane “užinom” ili “grickalicom” menja način na koji je mi tumačimo i čini da se od nje osećamo manje sitim. Takođe se manje fokusiramo kada jedemo tako obeleženu hranu, što povećava verovatnoću da zaboravimo da smo uopšte i jeli – objašnjava Ogden.
Ona zaključuje da kategorisanjem hrane kao “grickalice” bez obzira na njenu energetsku vrednost, kompanije za hranu podstiču ljude da jedu više. Profesorka traži da vlast preduzme restrikcione mere i da tačno utvrdi koja hrana može da se obeležava kao “grickalica”, kao i da utiče na poslodavce da radnicima daje prave pauze za ručak kako bi imali vremena da pojedu neki pravi obrok umesto pasivnog grickanja.
Na individualnom nivou, ona predlaže svima da naprave mesta u zauzetim životima i da sednu i pojedu pravi obrok.
Sa logičke strane, ovo zvuči kao veoma razumna ideja. Ipak, ako uzmemo npr. čips, za koji od detinjstva smatramo grickalicom i odjednom mu nalepimo nalepnicu “obrok” umesto “grickalica”, teško da ćemo ga i smatrati obrokom. Iako jedna kesica sadrži kalorija koliko i pravi, skuvan obrok.
Potrebno je mnogo rada i truda da se izmeni svest ljudi, ali i da se uslove kompanije hrane da postupaju savesnije pri proizvodnji, ali i obeležavanju svojih proizvoda.
Možda je to borba sa vetrenjačama, ali bi ljudi svakako imali beneficije od nje kada bi mogla da donese pobedu.
_s_600x400.jpg)
