PUTOVALI SMO I PROBALI: Ta divna užička lepinja

Ovoga puta rešili smo da sa vama podelimo utisak o specijalitetu koji je naše gore list – užička lepinja.

Iako većina ljudi zna za ovo jelo, mnogi ga nisu probali, pa ćemo se potruditi da vam opišemo to savršenstvo ukusa.

Kako se približavate Čačku već u kafanama pored puta možete videti da nude ovaj specijalitet. Ipak, ne obazirući se na krčanje stomaka, mi smo se uputili na mesto gde znamo da ćemo provereno pojesti najbolju.
Prošli smo čak i Užice i zaputili se ka malom naselju zvanom Bela zemlja. To je vikend naselje pored Užica, i iako ima malu kafanicu,to nije bilo naše odredište. Elem, naš cilj je bio kuća babe i dede našeg kolege.

Na predhodnim putovanjima probali smo užičku, ili komplet lepinju kako se još zove,  na mnogim mestima oko Zlatibora, ali ova koju sprema njegova baka stvarno ne može da se poredi ni sa jednom.
Poenta je što žena, rođena Užičanka, pravi ovo jelo na tradicionalan način. Po mnogim kafanama koje služe užičku lepinju videćete da se ona služi sa pršutom, sirom, jajima, negde čak sa šunkom i kačkavaljem. Osim što je to skrnavljenje ovog takozvanog „pastirskog doručka“, to nikako nije užička lepinja.

Prava užička lepinja pravi se samo od lepinje, jaja, kajmaka i pretopa. Lepinja se preseče na pola, tako da donji deo ostane dublji. Donji deo lepinje se malo izdubi, pa se u njemu pomešaju jaja i kajmak (kao kajgana da pravite samo u lepinji umesto tiganja). Lepinja se potom stavi u rernu dok se jaje malo  ne zapeče, a za to vreme se zagreva pretop koji je najbitniji sastojak ovog jela. Ako nemate pretop, nemate ni komplet lepinju!

Pretop je masa koja se pri pečenju odvaja od pečenja, a samo Užicani su se potrudili da je skupe. U drugim delovima Srbije, u pečenjarama se ne skuplja jer tvrde da od toga bolje gori vatra.

Neupućeni pretop poistovećuju sa močom , ali to uopšte nije isto. Pretop kad se ohladi postaje cvrsta masa , razdvojena na crno i belo, poput eurokrema. Belo je masno, a crno je masa želatinskog karaktera u kojoj je sadržana esencija pečenja.

Kada se rastopi, pretop dobija divan ukus i miris koji savršeno ide uz lepinju i hvala Užičanima što su se setili da ga iskoriste.

Kada se lepinja zapeče, u nju se kašikom ubacuje slasni topao pretop, potom se na lepinju stavlja poklopac (gornji deo lepinje). Ovako pripremljena, lepinja se seče na četvrtine ili na polovinu. Uvek možete dodati još pretopa, on stvarno daje poseban šmek. Ukus je neverovatan i retko kome se neće svideti.

I to je priča o domaćoj užičkoj lepinji. Sve ostale varijacije su blede kopije komplet lepinje, a samo je ova jedina i prava.