SKRIVENI UKUSI GRČKE, TURSKE I MALTE: Manje poznata tradicionalna jela koja morate da probate

Leto je već uveliko počelo. Obzirom da je u našoj zemlji ove godine ono vrlo varljivo, mnogi jedva čekaju godišnji odmor da se sklone iz kišovitog Beograda i iskuse sve čari leta, plaže i uživanja.
Najzastupljenije destinacije srpskih turista ove godine slična su kao i prošlih. Najveći broj ljudi posetiće Grčku i Tursku, ali je zapažen i veliki broj prodatih aranžmana za Maltu.
Možda ste i bili na ovim destinacijama i upoznati ste sa njihovom kuhinjom, ali uvek treba probati nešto novo.
Predstavljamo vam tradicionalna jela popularnih letnjih destinacija koja nisu toliko rasprostranjena među turistima.

GRČKA

Već znate sve o grčkoj salati, suvlakiju i girosu koje ste imali priliku da probate u dosta beogradski restorana. Iako je grčki giros nezaobilazan deo letovanja u Grčkoj, predlažemo vam da probate i jelo pod imenom fasolada.
Ovo jelo spominje se u zapisima koji datiraju još iz antičkog doba, ali je fasolada svoju titulu zvaničnog nacionalnog jela Grčke dobila tek početkom 20. veka, za vreme diktature Metaksasa.

Postoji veoma zanimljiva legenda o nastanku ovog jela. Prema mitu, Bog Tezus koji je krenuo na Krit, kako bi se suočio sa Minotaurom, zaustavio se na ostrvu Delos gde se zakleo Apolonu da će on biti taj koji će uništiti ovo mitsko biće. Tezus je ispunio obećanje, a pri povratku kući posadi njegovog broda ponestalo je namirnica. Spojivši sve preostale sastojke hrane, napravili su jelo koje je potom nazvana Fasolada. Bog Tezus potom je organizovao „Dan Fasolade“ kako bi se zahvalio Apolonu na svoj pruženoj pomoći.Ovo jelo tako je postalo obavezan element „Pianopsia“ -  običaja koji se organizovao u čast Boga Apolona.

Fasolada predstavlja vrstu veoma hranjive čorbe u kojoj preovladava beli pasulj, a ostali sastojci su povrće i žitarice. Njen sastav varira od regije do regije, ali ono što je zajedničko je da je čorbaste strukture, da sadrži pasulj i da se u tradicionalnu fasoladu nikada ne dodaje meso.

Kada se uželite da na letovanju u Grčkoj pojedete nešto na kašiku, fasolada je sjajan izbor.

TURSKA  

Turska je zemlja koja je raj za gurmane. Ima mnogo preukusnih specijaliteta na koje malo ko može ostati ravnodušan.
Jedno od tradicionalnih turskih jela je i manti. Iako je ime slično, znatno se razlikuju od poznatijih mantija.
Manti predstavljaju testaste kuglice sa mesom. Manti kuglice sadrže mleveno meso koje je umotano u tanko, fino testo. Po izgledu su slične raviolima, ali po ukusu potpuno različite.
Mleveno meso i testo napravljeno od brašna, soli i vode (ponekad uz dodatak jajeta) osnovni su sastojci originalnog orijentalnog mantija. Tradicionalno se priprema s mlevenom janjetinom, ali je vremenom ovo jelo dosta modifikovano. Može se koristiti bilo koja vrsta mesa, kome se u današnje vreme sve češće dodaju razni začini i seckano povrće.
Manti kuglice punjene mesom poslužuju se u sosu od jogurta, putera ili mlevene paprike.

MALTA

Malta je u istoriji imala mnogo političkih previranja. Svi spoljni uticaji na malteško državno uređenje ostavili su snažan trag i u razvijanju kuhinje ove zemlje.
Za kuhinju Malte može se reći da je tipična mediteranska kuhinja koja se temelji na svežim sezonskim proizvodima, ribi i plodovima mora. Ipak, u njenoj lokalnoj kuhinji postoje brojna jedinstvena jela koja su nastala spojevima raznih kuhinja. Zbog toga se može reći da je gastronomska scena ove zemlje veoma maštovita i zanimljiva, baš kao i njena istorija.
Najprisutniji je uticaj sicilijanske, tuniške, španske, berberske, britanske i francuske kuhinje. Maltežani su kreativno uzimali najbolje recepte ovih kultura, spajali ih i kreirali nešto potpuno originalno.
Stanovništvo Malte svoju ishranu bazira na ribi. Riba i morski plodovi jedu se u velikim količinama, a dominira vrsta skuše pod imenom lampuki. Lampuki se sprema na mnogo različitih načina, a ako ste fan ribe, morate je probati ako posećujete Maltu.

Za one koji baš ne vole ribu i preferiraju meso, jelo fenkata je savršen izbor.
Fenkata je vrsta zečjeg gulaša.
Tokom Srednjeg veka, zečetina se smatrala “govedinom niže klase” i bila je relativno pristupačna svim slojevima društva. Zečevi su masovni lovljeni, sve dok nije uvedena prohibicija na lov kako bi se očuvali prirodni resursi ostrva. Zabrana lova ukinuta je u 18. veku, od kada je jelo Fenkata postalo veoma popularno i uvršteno u jedno od autentičnih nacionalnih jela Malte.

Zanimljivo je da se fenkata sastoji od dva jela. Prvo jelo su špagete u zečjem raguu, vinu i začinima koje se jede kao predjelo. Drugo jelo je zečje meso kuvano u sličnom sosou koje se servira sa graškom i krompirom. Tradicionalo, ova dva jela se uvek prave zajedno i zajedno čine fenkatu.