Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je veliki praznik, koji je ujedno i slava grada Beograda. Koliko je bitan, govori podatak da su ga ranije, osim pravoslavaca, slavili i katolici i muslimani.
Izuzetno je cenjen i poštovan u tradiciji srpskog naroda a pogotovo u vreme vladavine cara Dušana. Dušanov zakonik je donesen 1349. na Spasovdan, a na isti praznik je i dopunjen 1354. godine.
Vaznesenje Hristovo slavi se 40 dana posle Uskrsa i uvek pada na četvrtak.
Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika. Prema narodnom predanju, “tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i (vazneo se) otišao na nebo”, a ostala je i priča da je Bog “pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi”.
Još od davnih vremena Spasovdan se slavio kao prolećni praznik zemljoradnika i stočara.
Smatra se veoma srećnim danom, kada valja sve započeti, ali s obzirom da je u pitanju veliki praznik, ne treba se hvatati nikakvog teškog i značajnijeg posla.
Osim što se slavi širom Srbije, Spasovdan je i zvanična slava grada Beograda.
U mnogim mestima je ovo praznik celog naselja, a svi meštani proslavljaju ga zajedno. Običaj je da pre zore Krstonoše pohode zapise – osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Narod nosi barjake i krst i kiti stablo zapisa vencima cveća i drugim darovima.
Ovakve litije se priređuju radi napretka useva, dolaska kiše i napretka. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući.
Takvih osveštanih stubova ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je greh seći.
Razni običaji vezani za Spasovdan
Kao i svaki praznik, i za Spasovdan je vezano mnogo običaja koji se razlikuju od mesta do mesta.
Po nekim verovanjima, na Spasovdan se ne radi kako bi usevi uspevali i da insekti ne opustoše njive.
Posebno rasprostranjen je običaj da se na po njivama, štalama, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine na Spasovdan.
U nekim krajevima ljudi poštuju običaj da se na Spasovdansko jutro prvo jedu jagode, pa tek onda sve ostalo.
Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru.
Beogradska litija
Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Ove godine pada u četvrtak, 17. maja.
Kao slava grada Beograda, Spasovdan je obnovljen 1993. godine. Tada je ulicama centra grada prošla litija pri put posle 46 godina.
Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenjske crkve, koja je i građena kao gradski hram.
Liturgija u Vaznesenjskoj crkvi, koja označava početak obeležavanja Spasovdana, počinje u 9 časova. Litija će početi oko 11:30 u ulici Admirala Geparda, a kretaće se kroz ulice Kneza Miloša, Kralja Milana, Terazije, Kneza Mihaila, Pariskom, Kneza Sime Markovića, Brankovom, Kraljice Natalije do Dobrinjske.
U litiji će učestvovati i konjica, a plan šetnje je zaustavljanje kod Terazijske česme, Saborne crkve i u dvorištu Vaznesenjske crkve. Tu će se održati pomen nastradalim civilima tokom bombardovanja Beograda šestog aprila 1941. godine.
Obeležavanje Spasovdana
Bez obzira koliki ste vernik, Vaznesenje Hristovo svaki Beograđanin treba da proslavi. Ukoliko se ne poklapa sa vašim religijskim uverenjima, iskoristite ovaj dan kao slavljenje Beograda i svih čari koje on poseduje. Iskoristite šetačku zonu litije za laganu šetnju beogradskim ulicama, obilazak Kalemegdana ili ispijanjem kafe u nekom kafiću sa pogledom na reku.
Častite se ručkom u nekom od sjajnih beogradskih restorana i podignite čašu u čast naše divne prestonice.
U blizini trase litije nalaze se slasjni restorani u kojima ćete sigurno uživati. Skadarlija je tik iza ugla, a ona krije dragulje beogradskog ugostiteljstva poput restorana Tri šešira.
U Dositejevoj ulici nalazi se neopisivi restoran Little Bay, koji će vas sigurno oduševiti svojim enterijerom i izvrsnom kuhinjom.
Nećete pogrešiti ni ako svratite do restorana New Reset u Gospodar Jovanovoj, koji ima prelepu baštu stvorenu za uživanje.
Ukoliko planirate da prošetate do reke, a usput ogladnite, pravo mesto za predah je restoran Hush Hush, koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Osim prelepog pogleda na reku, vrlo zanimljivog dizajna enterijera i ljubazne usluge, ovaj restoran ima i vrlo eklektičan i neobičan meni – fuziju Balkanske kuhinje sa internacionalnim specijalitetima. Tako da ovde možete probati tradicionalna jela, na potpuno drugi način.
_s_600x400.jpg)
