SPECIJALITET DOSTOJAN KRALJA: Zanimljiva priča o tome kako je nastala ukusna KARAĐORĐEVA ŠNICLA

Svi turisti koji dođu u našu zemlju dobiju istu preporuku šta obavezno da probaju od nacionalnih specijaliteta, a na tom spisku se neizbežno uvek nađe i Karađorđeva šnicla.
Ipak, iako se smatra tradicionalnim receptima, ovo jelo ne potiče iz davnina.

Karađorđeva šnicla nastala je 1956. godine kao delo kuvara koji se našao u škripcu.
Tada mladi šef kuhinje, Milovan Mića Stojanović dobio je porudžbinu za „Kijevski kotlet“. Kuvar se našao u nebranom grožđu jer nije imao sve sastojke potrebne za to jelo, a da stvar bude gora jelo je poručila veoma bitna gošća - Tamara Broz, Titova snaja i spikerka "Radio Beograda".

Ne želeći da naruši reputaciju restorana, odlučio je da napravi novo jelo sa sastojcima koje je imao na raspolaganju. U komad teleće šnicle stavio je kajmak, urolao je i ukrasio u obliku Karađorđeve zvezde.
Sam je poslužio gošći kao novi specijalitet kuće, a kada ga je pitala kako se zove jelo, odmah mu je sinuo prikladan naziv -  Karađorđeva šnicla.
Zvaničnu premijeru šnicla je doživela na izložbi ugostiteljstva u Domu omladine Beograda i tako ušla u anale.
Zahvaljujući brzom razmišljanju i kreativnosti, mladi kuvar upisao se u gastronomsku istoriju naše zemlje, a njegova šnicla postala je neizostavan deo jelovnika svakog restorana nacionalne kuhinje.

Uz originalnu Karađorđevu šniclu, kao prilog se služi tartar sos od majoneza i kiselih krastavčića, bareni krompir, boranija i kolut limuna koji simboliše Krađorđev orden (zvezdu).
U današnje vreme retko ko ovu šniclu služi sa originalnim prilozima, pa se umesto barenog dobija pečeni krompir ili pomfrit, a boranija se u većini slučajeva više ne služi u ovoj kombinacji, dok je tartar sos obavezan.
Ipak, iako prilog i nije toliko bitan i podložan je promenama, ukoliko se promeni vrsta mesa koje se sprema, jelo se ne može nazvati Karađorđevom šniclom. Najbolju Karađorđevu šniclu možete probati u kultnim restoranima Dva jelena, Tri šešira i Šešir moj.

Milovan Mića Stojanović je svetski priznat kuvar, sa karijerom dugom preko pet decenija. Za to vreme osmislio je preko 200 jela koje nose naziv istaknutih ljudi, a lista gostiju zadovoljnih njegovim jelima je zaista impresivna i na njoj se nalaze velikani poput Josipa Broz Tita, Viston Čerčila, Muamera Gadafija, Elizabet Tejlor, Sofije Loren, Rokfelera, Kenedija idr. Svoje umeće predstavio je u 72 zemlje, osvojio je mnogobrojne nagrade na internacionalnim takmičenjima, a njegovi specijaliteti se danas jedu u ekskluzivnim restoranima u Japanu, Americi i Rusiji.

Prava je čast što Srbija ima takvog kulinarskog majstora koji je svojim umećem, kreativnošću i upornošću osmislio jela po kojima je naša zemlja danaz prepoznatljiva.