Naša zemlja bogata je raznovrsnim i jedinstvenim jelima. Od čvaraka, preko pihtija i škembića, do užičke lepinje, neki specijaliteti mogu se naći samo u našoj zemlji.
Mi ih volimo, ali i strancima se veoma dopadaju.
Ipak, ima mnogo srpskih jela za koje Beograđani ne znaju, a spremaju se po tradicionalnoj recepturi i prenose sa kolena na koleno.
Jedno od njih je i specijalitet koji dolazi iz južnih i istočnih krajeva Srbije – belmuž.
To je staro pastirsko jelo koje se pravi od mladog punomasnog neslanog sira, ulja, kukuruznog brašna i soli. Najukusniji je kada se pravi od nekoliko vrsta sira.
Priprema se tako što se sir rastopi na vatri, uz malo vode i ulja, a onda se u to uz neprestano mešanje dodaje kukuruzno brašno, sve dok smesa ne postane gusta. Nakon toga se dodaje so i meša još nekoliko minuta, a tradicionalno se služi uz ovčje kiselo mleko.
Slično je popari, ali mnogo ukusnije.
Recept za ovo jelo star je nekoliko vekova. Smislili su ga siromašni pastiri, koji osim mleka i brašna nisu imali drugih namirnica. Kombinovanjem oskudnih sastojaka koji su imali napravili su jelo beluž, koji se služio u posebnim prilikama, za posebne goste.
Ovo jednostavno, ali ukusno jelo pravi se po receptu starom 200 godina, ali i danas se može okusiti gotovo u svakoj kući na Staroj planini.
U Svrljigu se već više od decenije održava Belmužijada, a ove godine održana je dvanaesta po redu.
To je trodnevna manifestacija kada se priprema ovaj pastirski specijalitet, ali i druga tradicionalna jela.
Osim takmičenja u pravljenju najboljeg belmuža, na Belmužijadi se održava i pastirski višeboj i izbor najlepše pastirice.
_s_600x400.jpg)
